Balada disidenata
Beogradski Sindikat i Beogradska Filharmonija na koncertu zahvalnosti 16. aprila 2009.
refren (2x)
Da li se secas kako bilo nam je pre,
Posle svega sta sad ostalo je, moj Beograde
Secam se davno, jos u zlatnom bokalu,
Prvi put sam video mikrofon, staj'o na astalu,
U senci hladong kestena, gde je moja draga nestala,
Ja urez'o sam ime, bacio prve rime,
Ja sam odrast'o na pesmama gradskih boema,
I pricama alasa kojih danas vise nema,
Kalio se s najboljima, po zadimljenim birtijama,
Udvarao se damama, kockao sa limparima,
Nekad kuci srecan, nekad sve izgubio,
Nekad zenu grlio, nekad kaldrmu ljubio,
I nisam sebi sudio, gde god bi se probudio,
Bol je bio isti, s njim sam se udruzio,
Zato secanja sam skupljao, k'o oziljke da podsete,
Da nije uvek bilo samo hladno I sivo,
Da krv crvena k'o vino, bojila je noci,
Kroz odraze u casi, to su bile tvoje oci,
A ja sam morao da odem, fijaker me je cekao,
Beograde zbogom, mnoge ti stvari nisam rekao.
refren (2x)
Da li se secas kako bilo nam je pre,
Posle svega sta sad ostalo je, moj Beograde
Zaboravi me draga, zaboravi da te volim,
Nastavi da zivis, mozda vise ne postojim,
Grlim secanja u mraku, dok ih kljucom srece bojim,
Da ne mislim na krike shto cuju se niz hodnik,
Dok borim se sa ranama, sanjam da,
Opijam se vinom, rakijom I tamburama,
Starom violinom, I pocepanim glasovima,
Tuznom pesmom cigana, dimom, i polomljenim casama,
Sa boemima mojim se nadvikujem za stolom,
Gadjam, pesmama recitujem, otimam za slovom,
Zbog samo jednog stiha, moj zivot sad je gotov,
Pun stih u srcu, dok kroz prozor gledam otok,
Sanjam da mirisem tvoj pogled, dok se privijas uz mene,
Suze mi poteku kao kise u jesen,
'Ej ne svani pusta zoro, pusti me da ceznem
Nikad ne svani dok u meni ima pesme,
Al' ja sam morao da odem, jer nekome sam smetao,
Beograde zbogom ovo ti josh nisam rekao.
refren (2x)
Da li se secas kako bilo nam je pre,
Posle svega sta sad ostalo je, moj Beograde
Danas rane vise bole, nego zuce iza skole,
Nego zvuci ove strofe, ja sam morao da odem,
Al' sad sam opet ovde, al' sve nam se izgubilo,
Posekli su kesten, gde sam nekad tebe ljubio,
Ne mirisu lipe, nema stare violine,
Nema ciganina sedog da za moju tugu brine,
Moj Beograde
Izgubio sam korene, dzabe nosim ordenje,
Kad niko me ne poznaje,
Pa zvezdu Crnog Djordja, dadoh sad za bokal grozdja,
Sta ce meni orden, kad ja nemam bilo koga,
Samo nespokoj i bol, moji najbolji drugovi,
U kafani lomim case dok mi dusa ne iskrvari,
Balada disidenta, jedna tuzna srpska pesma,
Nekim buducim kafanama, za bolja vremena,
Neka zastane u grlu, kad je neko drugi peva,
Sve je isto u mom kraju, samo mene vise nema,
Ja sam morao da odem, takav nikom nisam trebao,
Beograde zbogom, pamti dobro sta sam rekao!
refren (2x)
Da li se secas kako bilo nam je pre,
Posle svega sta sad ostalo je, moj Beograde
често "не говорити" је каkо кажити хиљаду речи....
Слатки тренуци кад могу да гледам да "људи" се осећају као мене :-)
01 децембар 2009
и данас ова песма....
Каста - Ревность
Говорят, одежду шьет, занимается стряпней какой-то,
Решила вдруг зайти ко мне... С чего это?
В двенадцать, считай ночью, объявилась вдруг,
Что ж она хочет?.. Ну, пусть только заикнется об этих двух!
Рот свой откроет тут в прихожей или позже на кухне,
Да как она может?!-
Вслух при мне говорить такое!..
Хотя нет, наверно там что-то другое...
Первый- ну не знаю- чисто цивильный,
Жирный, заточка как в американском фильме,
Доход стабильный, устроил ее в фирме,
Поднял зад и побежал в ювелирный!
Второй- это вообще!-
Прозрачный свитерок с вырезом,
Полуп...дарок такой- гелем вылизан,
Кремом вымазан! Откуда вылез он?!-
Из книги редких видов выписан!
Пусть только заикнется об этих двух!
Чей-то брат, кому-то просто друг...
Не переношу на дух!
Веселая компания, ребята,
Короче все понятно!
Очень приятно, ...лять!
Ну че я завожусь опять?..
Бред-
Прошло уже сто лет!
Слышал, что одежда какая-то там,
Фирма, еще кулинария в кафе,
Ну че- молодчина! Значит, есть лаве!
Значит, есть порядок в голове!
Хуже ж никому не станет...
Воспоминаний хватит этих-
Нежностей, грубостей,
Всякой ерунды, в сущности,
Было время- жил внутри таких глупостей!..
Встреча состоялась напряженная,
Восстановленные клетки были вновь пораженные!
Претензии застали врасплох-
Слеп, глуп, туп, скуп, груб, рэп-
Все вслух!
Вздох, всхлип,
\"Ты нет, а он смог! Просто друг...\"
\"Врешь!\"
От слез тушь,
Что ж- привел подруг- с...к,
\"Стоп! Без рук! Не трожь! Не трожь!\"
Столик полетел к чертям, в стену пульт от телика,
Сцена с вывернутыми карманами, истерика,
Пенальти ногой по звуковой плате,
Половина группы на разорванном плакате!..
Двери с грохотом, соседи с ропотом:
\"Снова вот оно! Стеклить опять будет кто потом?!\"
\"А ведь не так сильно щас\"- отвечаю шепотом,
\"Прошлый раз вы помните? Все приходит с опытом!..\"
Каста - Радиосигналы
Я здоров, свеж и светел
Ну и чего так дико боюсь будущего? Аж дышу тихо.
Рекламный щит, случайный сквер,
Узор теней, всё в Москве напоминает о ней.
Что-то делать надо, что-то делать надо,
Я блуждал взглядом, искал пощады,
Прочёл дорожный указатель, вблизи меня
Первую букву убрать и станет её именем,
Смотри, как раз! И с этим намёком - ледяной экстаз.
Ошпарил сердце, щёки и смотрел я ввысь
Терпя боль от ожога, чудо свершись, не продержусь долго.
Ну и чего так дико боюсь будущего? Аж дышу тихо.
Если б как радиосигналы, она все мысли распознала, она все мысли распознала.
Если б как радиосигналы, она все мысли распознала, она все мысли распознала.
От лужников и до трёх вокзалов тупо,
Я обыскал залы, около десятка клубов,
Делал паузы в клубном хаузе
От "Пресни", до самой "Яузы"
Было трудно в толпе людей, так хорошо одетых
В клубной тесноте, вечернего банкета,
Где-то у Арбата, будет-ли она там?
Да вот она, сама, совсем рядом!
Сердце набухло, и подскочило к горлу.
Ну, ни пера, ни пуха! Встал покорно.
И с ужасом понял я, что к ней иду,
Кружится подо мной земля, встречай беду
Если б как радиосигналы, она все мысли распознала, она все мысли распознала.
Если б как радиосигналы, она все мысли распознала, она все мысли распознала.
Я был робок, серьёзен, это её смешило.
С нелепым официозом и как-то через силу попросил, вот осёл.
Попросил о встрече, и понял, что испортил всё. Теперь легче.
Пропади ад пропадом, ну что толку в том?
Очнусь в метро потом, трижды проклятым.
Провались я сквозь в землю! И с какой целью?
Пленён я этим городом, вернусь по тунелю.
И вот я спотыкаюсь, где-то лазаю,
Ничего не помня, кроме удивлённых глаз её.
Память вернулась, отхлынула кровь от лица,
Боже! Я договорился с ней встретиться!
Ну и чего так дико боюсь будущего? Аж дышу тихо.
Если б как радиосигналы, она все мысли распознала, она все мысли распознала.
Если б как радиосигналы, она все мысли распознала, она все мысли распознала.
Если б как радиосигналы, она все мысли распознала, она все мысли распознала.
13 новембар 2009
да да да... мој софтвер је готово спреман!
Ставио сам га већ у Сурсфорђ.
иако је још "Бета"... :-)
Можете да га истоварите овде
29 октобар 2009
Вечерас моје расположенје није добро.
Ја сам испред мојег раћунара са кнхјигама.
Није највише... Можда овај је живот једног мржа администратор.
Ја се виђам више лјуди и знам своје животе у Интернету него од стварна живота.
Канцеларија је један свет. И Интернет.
И живим само у ова два света.
Ја сам Администратор мреже и (понекад) програмер...
Волим разговарати са паметним људима и учити нове језике.Знати један језик није довољно... ;-) Свиђа ми се језик и култура Србије. Ако сте Срби или говорите српски, пишите ми...